Ponedeljak, Januar 09, 2017

Organi

Srce mu se razlupalo kao tanjiri koje sam bacala po kuhinji onda kada smo se svađali da li se mast čisti toplom ili hladnom vodom. Samo je ispalo napolje, čulo se plak i onda se razbilo a njemu je ostala otvorena rupa na levoj sisi, čudno čista, kao i inače, nigde krvi, samo eto, ode taj organ. I ne biste uopšte verovali, sve je bilo super od tad. U njegovu rupu u grudima smo stavljali pare, ponekad nešto ilegalno, ponekad neku čokoladicu ili limenku, jer se sve tamo hladilo neverovatnom brzinom. Nije ovo priča o tome kako je on ostao bez srca, pa ohladneo, pa crko prve zime, a to sada sve na apstraktnom nivou ima svoj smisao i tako dalje. Nemojte učitavati, ovo se sve stvarno desilo. Drugo, meni je grejanje sjajno, nije mogao da se smrzne, ako zatrokira, ja bih ga malo prislonila uz radijator. Negde usput sam ga naslonila na peć i toliko se zagrejao da smo par dana sušili veš na njemu i bilo nam je baš smešno, sav je isparavao, samo je nekako i veš upijao miris njegove kože, a ja mrzim kada moje stvari mirišu na bilo koga, pa sam ih tajno oprala opet. Nekada sam ga hvatala naopačke za noge da vidim hoće li nešto još zanimljivo da ispadne, ali nije. Srce smo mu polepili kako smo mogli, on je hteo prvo sam, ali su mu ruke strašno drhtale, pa sam to na kraju uradila ja, ne poznajem toliko anatomiju, ali mi je išlo slaganje puzli, pa sam taj sistem primenila. Videlo se da je bilo baš razlupano ali Albance baš briga i te godine smo išli na letovanje. Sve je bilo divno dok nije ušao u vodu, i nekako mu se rana sva ispunila i on se naduo kao balon i odleteo u nebo. Ja sam mu se drala da ne zajebava nego da krene da ispumpava to, on je nešto nerazgovetno dobacivao, pomislila sam ako će da bude nezreo i leti tako kuda hoće, neka odjebe i vratila se sama kući.

Posle sam čvrsto odlučila da nemam posla sa ljudima kojima tako ispadaju vitalni organi jer je to muka božija. I onda je meni ispao mozak. Ja sam ga vezala konopcem oko ruke i tako, odlučila da ga ipak skroz ne napustim, iako je on meni hteo da ode. Ne može tako, naljutila sam se i neko vreme nismo ni razgovarali, on se kao izvinjavao i hteo da mi se vrati u glavu, ali ne ide to kod mene tako, moraš lepo da zaslužiš. Odlučila sam samo da ga konsultujem u nekim situacijama a ostalo rešavam po biološkim impulsima ili kao to narod zove, emocijama. To je bilo fino vreme iako se malo čega sećam, jer mozak, zadužen za pamćenje, kurčevit zbog te svoje kore koja nas čini racionalnim nije hteo da pamti moje primalnije izlive. A ja sam baš živela filozofiju koju sam pročitala na flašici mineralne vode „Tvoje srce zna put“, „Ako nema strasti, nema smisla“, „Duša je mozak“ i sve me je to veoma inspirisalo da činim. I ja sam činila, nego to što se nisam sećala je postalo zeznuto, jer nisam baš bila sigurna ponekad gde i zašto činim. Posle nekog vremena, mozak se odljutio a ja sam mu oprostila, vratio se, ali mu je sada bilo tesno i neugodno, žalio se i srao konstanto, jer je valjda primao neke informacije iz tela koje ovako nije  mogao da vidi i ne znam, na kraju sam i ja popizdela i izbacila ga napolje i ostavila u kontejneru, neka se sam snalazi, od njega čovek ne može ni da spava ni da živi.

Prvo nisam primećivala strašnu promaju koja mi je zujala kroz glavu, posle je postalo bolno, a onda sam napunila glavu slamom i postalo je fino, ponekad se čuo neki zvižduk ali retko. Ofarbala sam se u plavo, pa sam i počela da se kezim više i onda sam počela da stičem razne prijatelje i to me je uveseljavalo, ja sam se smejala i oni su se smejali i ja nisam razlikovala nekad da li se ja smejem ili oni ili svi zajedno ili samo ja, a možda je to sve i slama šuštala.

Jedne večeri sam otišla da kupim cigarete i našla nešto na zemlji, ličilo je na prevrnutu kožu, ali je delovalo strašno poznato. Moj mozak je stajao pored te kožurine i nekakvim pipcima koje je razvio pokazivao ka tome i ja nisam ništa razumela, pa sam na kratko vratila mozak u glavu. Sada je bio manji i mriniji, jer je život oko kontejnera surov i pričao mi je kako su ga skoro mačke jednom pojele a Cigani igrali fubal njime pa se smanjio i skvrčio, bio je prestrašen i više neće da pravi sranja, samo da se vrati unutra. Slamu sam ostavila i ušuškala ga, jer sam osetljiva na tužne mozgovske priče i od tada smo opet skupa iako se on javlja samo po pozivu, a toliko dugo nismo bili zajedno da ja nekada i zaboravim da je tu. Elem, pitala sam ga šta je ono na zemlji bilo. To je bio moj balon muškarac koji se negde ispumpao i pao mi ispred zgrade.  Sažalila sam se, da ostane tako na zemlji, a hteo je da leti, možda se i slučajno naduo, ne znam, svakako sam ga uzela sa sobom kući.

Lepo sam opeglala njegovu kožu i stavila je na pod. Glava mu je ostala koliko-toliko čitava i bila sam srećna, jer je moj dom sada ličio na neki šumski zamak a on kao moja ponosna lovina, medveđa razjapljena glava po kojoj može da se gazi. Nije se ništa bunio, čak mi je i namignuo par puta. Mozak kaže da je plakao, ali on je sentimentalan postao od onih proživljenih trauma i jebe mi se šta misli, ja kažem da namiguje. I namiguje.

 

 

 

 

 

 

[Odgovori]

Aj sto je gomila baljezgarija bez ikakvog smisla, nego je i odvratno. Glup i uzaludan pokusaj da budes "urbana", "neshvacena", "edgy". Prebaci se na Tumblr i gledaj manje gore hentaija.

Comment by Edgy teen (01/14/2017 23:11)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me